Предрасуде о неким људим често могу уништити живот истих и навести их на лош пут.
Ана,девојчица из веома богате породице,свој живот је завршила због других људи,људи који је чак нису ни познавали довољно. Али,ипак,не постоји веће зло од човека.
..........
Дошло је време да мала Ана крене у школу са осталим вршњацима. била је веома узбуђена због тога. Звоно за почетак школског часа је зазвонило. Сви су утрчали у учионицу. Ана је полако корачала,у себи је знала да је неће баш сви прихватити. У свакој клупи било је по два детета,само је Ана седела сама. На одморима су је деца избегавала,сви су мислили да ће им се Ана смејати зато што остала деца нису богата као она. Али,малој Ани богаство није било битно,само је желела да има пријатеље,да се дружи са осталом децом,али то,очигледно,није било могуће. А то је много утицало на Ану. Ана је била одлична ученица,али како је време пролазило тако је и она попуштала са учењем. Родитељи су разговарали неколико пута са њом о школи и учењу,а она би их само тужно погледала и вратила се у собу. Фалило јој је друштво,игра,забава. Иако је имала све што пожели,чинило јој се да уствари нема баш ништа. Године су пролазиле,завршила је основну школу,и уписала средњу. Старија деца се увек понашају горе него млађа. У одељењу је била најлепша,најзгоднија,била је девојка за пожелети. Сви дечаци су гледали само у њу. А то је,наравно,нервирало остале девојке. Биле су љубоморне на све што је имала,па су је избегавале. Иста прича као у основној. Само,сада су се дешавале много горе ствари.Остале девојке,из Аниног одељења,понашале су се лоше. Пушиле су,излазиле по клубовима,облачиле се провокативно,неке су се и дрогирале. А Ана је била фина девојка,но како би доказала осталим девојкама да је и она девојка попут њих,почела је да ради исто што и остале. Следећи дан,обукла је минић,отворену мајцу,,нашминкала се к'о Ријана и тако дошла у школу. Пришла је осталим девојкама,и почела да разговара са њима. Оне су је чудно гледале,али су ипак причале са њом. Чак ју је једна позвала да пође са њима у дискотеку увече. Пристала је без размишљања. Помислила је да ће можда коначно да се уклопи. Но,десило се нешто што није очекивала. Увече,искрала се из куће и пошла на већ договорено место да се нађе са "другарицама". Отишле су у дискотеку,забављале се,а онда су дошли неки непознати момци и питали девојке да ли желе да се провозају са њима. Девојке су пристале,али Ани није било баш свеједо,рекла је да ће она отићи кући. Једна девојка је тад бахато рекла "Хајде,зар не желиш да се уклопиш у наше друштво". Ана је ипак пристала и кренула. Провозали су се кроз град,а онда застали крај неке кућице. Ушли су у ту кућицу сви заједно. Ани је било непријатно и није се осећала безбедно али је ипак остала са њима. Момци су извадили неку кесу из ћошка неког,а у кеси још две кесице. У једној "трава" у другој "бело". Онда су из џепова извукли "ризле". Замотали "џоинт" и понудили цурама. Ана до тад ни цигару није пробала,али није хтела због осталих девојака одбити. Увукла је први дим,и закашљала се мало. Остале девојке су се насмејале и рекле "Ето,видиш,и није толико страшно". Није било,бар не тог тренутка,али Ана није знала да ће јој то уништити живот. Следећи дан у школи,девојке су јој се јавиле,причале су,смејале се. И од тог дана су почеле добро да се друже. Али,лоше друштво свашта може да уради фином детету. Ана је из дана у дан била све заинтересованија за дрогу,навукла се временом. А ко се навуче,тешко је да се "скине".
Ово више није било класично "дување" бећ је дошло до "шприца". А то јој је већ угрожавало живот. Родитељи су приметили да је постала чудна,али она није хтела ни да разговара са њима. Стање се погоршавало,хероин јој је буквално ушао у "крв". И то више није била она стара Ана. Једног јутра,Ана је унела дрогу у своју кућу,у своју собу. Узела шприц у руке и кренула да убризга "то" у вене. У том тренутку је њена мајка са доручком дошла код ње у собу. Отворила врата,и трас,послужавник је био на поду. Ана се само насмејала и заспала дууубоким сном,оним сном из којег се више не буди.
.......
Људске предрасуде,љубомора и зле мисли могу утицати на човека,променити га из корена а онда и убити. Млади људи би учинили све да се уклопе,да нађу пријатеље али они неће знати шта ће се даље догодити,не знају да ће их то,можда,коштати живота.